Izrastao u gorostasa

Izrastao u gorostasa

14.02.2018 17:05, Novosti

Izrastao u gorostasa JEDNOM me je Amfilohije Radović pitao čime se bavim. Kada sam mu odgovorio da glumim, on je prokomentarisao kako je to lepo i dobro jer je to uistinu traganje za idealnim ili božjim likom. I ta misao je sasvim srasla uz mene - rekao je u jednom intervjuu Nebojša Glogovac, ne sluteći da će mu samo nekoliko godina kasnije mitropolit crnogorsko-primorski služiti opelo... Glumac s božjim darom i likom prvi put je na pozorišnu scenu stupio s predstavom Velika pljačka Džoa Ortona, u režiji Dejana Mijača. - On je imao šta da kaže. I on je to svakim danom potvrđivao, njegovom rastu nije bilo kraja. Svaki put nov, čudan, neponovljiv i drag svima. I tako je rastao do trenutka kada ga je prokleta bolest zaustavila - prisetio se opraštajući se od prerano preminulog umetnika Dejan Mijač. Posle uloge u predstavi rediteljskog maga, rastao je Glogovac iz naslova u naslov (Lažni car Šćepan Mali, Troil i Kresida, Tamna je noć, Bure baruta, Sablja dimiskija) - u glumačkog gorostasa. Mogao je sve, njemu je zaista samo nebo bila granica. Nikad drugom ili sebi sličan, nikad se ni u jednom glumačkom zadatku nije poslužio već oprobanim sredstvima: - Neki tvrde da gluma nije zanimanje nego dijagnoza. Neki glumci biraju uloge da bi sebe predstavili onakvim kakvi bi želeli da budu - heroji, ljubavnici. Drugi prilagođavaju sve likove sebi, kad ulaze na scenu prvih petnaest minuta unose svoje ime i prezime. Ima i onih koji kad treba da igraju slabiće, prikazuju ih u stilu ne, ne, on treba u stvari da bude jak. I tako izvrnu celu priču.

KAO DA NISI TAMO NA novinarsko pitanje kako je biti na sceni nebrojeno puta sa istom predstavom, jednom prilikom Glogovac je odgovorio: - Sve se dešava automatski, i ne primetiš da se predstava završila: jednostavno, kao da nisi tamo. Ja sam doživeo više od trista izvođenja predstave Tamna je noć i mislim, bez obzira na automatizam koji se javlja, to i dalje ostaje umetnost. Za mene to nisu prave stvari. Najsrećniji sam kad mogu da se poništim. Kad nemam ništa sa tim likom, ali mogu da ga razumem, da ga izmaštam i postavim ga kao živo biće u nekoj situaciji. Tad mi je najlepše. A uloga je najbolja kad je meni lepo - rekao nam je u jednom razgovoru za Novosti, delimično otkrivajući tajnu zbog čega je tako veličanstven u svakoj ulozi.

PROČITAJTE I:Čarobna magija talenta i duše Kao i na filmu, u teatru je osvojio sva priznanja koja su se mogla osvojiti. U dugoj niski izostao je samo Dobričin prsten, koji bi mu svakako pripao da je poživeo dovoljno dugo. Otišao je prerano, ali to što je za sobom ostavio već je nadrastalo ono što se zove životnim delom. Nebojšu Glogovca kolege su svrstavale u glumca svetskog kalibra. Ipak, on sebe nikada nije smatrao zvezdom: - Status zvezde kod nas više ne postoji. Bata Živojinović je možda poslednja glumačka zvezda... Idem ulicom, pa mi neko kaže: Gde si, glumac? Devojčice traže autogram, ili u prodavnici dobijem cigarete preko reda. Eto, tako osećam svoj status zvezde...