Politički ugao književnosti

Politički ugao književnosti

13.02.2018 15:05, Novosti

Politički ugao književnosti DO sada smo objavili glasove 28 članova Velikog žirija, ali izrazitog favorita još nema na vidiku. Narednih dana, sve do 22. februara, pred čitaocima će se naći izbori još 31 kritičara. BOJANA STOJANOVIĆ PANTOVIĆ (Beograd) 1. UGRIZI ŽIVOT Radmila Lazić (Laguna) 2. PESNIČKI ATELjE 2 Alek Vukadinović (Gramatik) 3. IZ SREĆNE REPUBLIKE Petar Matović (KC Novog Sada) 4. RUMINACIJE O PREDSTOJEĆOJ KATASTROFI Filip Grbić (Plato) 5. SEĆANjA POČINjU POSLE SMRTI Saša Jelenković (NB Stefan Prvovenčani) Čini se da je protekla godina obeležena značajnim pesničkim naslovima, među kojima se kao i prethodnih godina osobito ističu izdavači poput Narodne biblioteke Stefan Prvovenčani iz Kraljeva ili Kulturnog centra Novog Sada, ali i produkcija beogradskog Trećeg trga kada je reč o mladim pesnicima. Takođe raduju i prvi romani mladih, još neafirmisanih prozaista, čiji se talenat ogleda u sigurnom vođenju priče i intenzivnoj dinamici pripovedanja, što je slučaj s romanom F. Grbića. Zbirka mikroproze R. Lazić, žanrovski neodređena i zbog toga privlačna, poetički se nadovezuje na bitne topose autorkine poezije (feministički i socijalni bunt, odnos prema majci, detinjstvu, ljubavi, svakodnevici, autopoetici i stvaralaštvu). Posle dužeg vremena, izuzetno raduje drugi deo projekta Pesnički atelje A. Vukadinovića, najznačajnijeg savremenog srpskog pesnika jezikotvorne orijentacije. I u njoj se na višoj ravni amalgamišu elementi tradicionalne kulture i (neo) simbolističkih melodijskih zahteva. P. Matović i S. Jelenković, svaki svojim poetskim pismom, markiraju mesto i poziciju lirskog subjekta unutar poratnog sveta postkomunističkih društava, smeštajući ga na osetljivu granicu iz koje se uopšte još može oglasiti. ZORAN BOGNAR (Beograd) 1. PORCELAN Radivoj Šajtinac (Geopoetika) 2. ZAVODNIK NIŠTAVILA Predrag Marković (Solaris) 3. SALON MRTVIH PRINCEZA Bojan Bosiljčić (Laguna) 4. SREBRNA MAGLA PADA Srđan Srdić (Partizanska knjiga) 5. HIGIJENA NESEĆANjA Marko Šelić (Laguna) Kao urednik izdavačke kuće Dereta normalno je da iz etičkih razloga nisam mogao da glasam za autore čije sam knjige uredio, stoga moj spisak izgleda ovako. Za razliku od nekoliko prethodnih godina, koje su predstavljale zabrinjavajuću krizu srpskog romana (prevashodno mislim u kvalitativnom smislu - u kvantitativnom nije bilo nikakve krize pošto se objavljivalo u proseku preko 150 romana?!), za 2017. godinu možemo s pravom reći da je iznedrila desetak sjajnih romana (izuzev romana navedenih autora R. Šajtinca, P. Markovića, B. Bosiljčića, S. Srdića, M. Šelića, skrenuo bih pažnju i na romane Jovice Aćina, Save Stijepovića, Radomira Smiljanića, Dušana Savića i Miloša Latinovića) tako da će moje kolege, članovi žirija za nagradu Meša Selimović napokon biti na slatkim mukama. PROČITAJTE I:Priče o našim stranputicamaMIROSLAV RADONjIĆ (Novi Sad)1. U TRAGANjU ZA LAZOM KOSTIĆEMMarta Frajnd (KOV)2. POSTAJATI DRUGIDraško Ređep (Agora)3. UGRIZI ŽIVOTRadmila Lazić (Laguna)4. ČETIRI LUDILAMiloš Latinović (Vulkan)5. VEČERNjI DORUČAKSaša Radonjić (Solaris) Analitička i tragalačka misao M. Frajnd daruje nam novo sagledavanje Kostićevog ukupnog stvaralaštva. Jedinstvena i po mnogo čemu neponovljiva, već je postala uzorom svojevrsno pročitanog i znalački protumačenog Kostićevog dela. Skoro potpuno iščezli iz naše literarne baštine, razgovori sa pesnicima - ovoga puta s Crnjanskim, Matićem i Antićem, zahvaljujući D. Ređepu, postaju otkrivalački, radoznalo obaveštajni, ali i pokadšto i te kako polemični. Evo još jedne nezaobilazne, ironične, gorke knjige R. Lazić, reske i nimalo milostive ni prema sebi, ni prema čitaocu. Najčešće bolna kao ugriz života i, stoga, po mnogo čemu, posebna. Roman M. Latinovića je posvećen jednom od najvećih glumaca, reditelja i reformatora najpre nemačkog, a potom i evropskog pozorišta s kraja 19. i početka 20. veka, Joci Saviću iz Vranjeva, koji je u Vajmaru, Beču i Minhenu uspeo da sprovede značajne pozorišne reforme. Priče, dnevničke zabeleške i aforizmi vešto su ukomponovani i spojeni u zbirku S. Radonjića. To je knjiga koja govori, čak i sms porukama, o živom životu, iskreno nenametljivo, tako da poželite da je počesto imate uza se. NIKOLA MARINKOVIĆ (Beograd) 1. RUMINACIJE O PREDSTOJEĆOJ KATASTROFI Filip Grbić (Plato) 2. UPIJANjE Jana Aleksić (NB Stefan Prvovenčani) 3. IZ SREĆNE REPUBLIKE Petar Matović (KC Novog Sada) 4. GLIB Slađan Milošević (Kairos) 5. OKLEVETANA KNjIŽEVNOST Boris Bulatović (Naučno udruženje za razvoj srpskih studija) Kombinujući različite pripovedne tehnike, individualizovane psihološkom motivacijom junaka-pripovedača, F. Grbić uspeva da izgradi višeslojan roman o sveopštoj krizi savremenosti: ličnoj, društvenoj i duhovnoj. Druga pesnička knjiga J. Aleksić složenijom tehnikom nadograđuje osnovne tendencije poetike ove pesnikinje. Fluidni lirski subjekat, u permanentnoj potrazi za čvršćim utemeljenjem egzistencije, mapira različite prostore jezika i pamćenja koji omogućavaju istovremeno suptilan i postojan odnos prema svetu koji je često tuđ. U novoj zbirci P. Matovića izgrađen je osoben poetski svet u trouglu istorijskih reminiscencija, vrlo svedenog savremenog konteksta i ličnog, melanholičnog tona. Činioci ovog sveta povezani su pesničkim jezikom odmerene metaforizacije koji nagoveštava više značenja nego što ih može preneti. Polazeći podjednako suvereno i od apstraktnih i od konkretnih motiva, S. Milošević u svojoj trećoj pesničkoj zbirci stilski uverljivo gradi pesnički odgovor na izazov onespokojavajućeg iskustva. U rasponu od istorijskih, preko mitskih do sasvim svakodnevnih motiva, lirsko ja ovih pesama ocrtava one tačke koje istovremeno oglašavaju nespokoj i puteve njegovog prevazilaženja stvaranjem pesme. Knjiga B. Bulatovića pruža gotovo enciklopedijski pregled ideološko-političke instrumentalizacije srpske književnosti u inostranoj recepciji krajem 20. i početkom 21. veka. Autor ukazuje na manipulativne tehnike i svrhu imanentno prevashodno političkog čitanja, koje služi ne samoproklamovanim humanističkim već prikrivenim kolonizatorskim ciljevima.