POSLEDNjE ZBOGOM HEROJU ISTINE: Nebojša Glogovac ispraćen na večni počinak (FOTO / VIDEO)

POSLEDNjE ZBOGOM HEROJU ISTINE: Nebojša Glogovac ispraćen na večni počinak (FOTO / VIDEO)

12.02.2018 23:05, Novosti

POSLEDNjE ZBOGOM HEROJU ISTINE: Nebojša Glogovac ispraćen na večni počinak (FOTO / VIDEO) U tišini, bez govora, ali uz suze i jecaje, nekoliko hiljada ljudi ispratilo je danas velikog glumca Nebojšu Glogovca na večni počinak u Aleji zaslužnih građana. Opelo ispred Crkve Svetog Nikole služio je mitropolit Amfilohije Radović. Tik uz njega, uz brojno visoko sveštenstvo, stajao je Nebojšin otac, prota Milovan, koji je dostojanstveno nosio tugu zbog gubitka sina jedinca. Odar je bio zatrpan cvećem, a brojni venci i bele ruže potpuno su prekrili živu ogradu oko crkve. Na njima su bili poslednji pozdravi iz Beograda, Trebinja, ali i Sarajeva, Zagreba... - Onaj ko je prisustvovao liturgijama njegove svetosti patrijarha Irineja mogao je da primeti da se Nebojšino ime izgovara na najsvetijim mestima. On je u njemu prepoznao autentičnu ličnost, sposobnu da se odbrani od ovog klonulog sveta i da kaže nešto drugačije od onoga što slušamo svakoga dana - preneo je otac Mihailo reči patrijarha, velikog prijatelja i poštovaoca umetnika.

Pojci i hor Divne Ljubojević dirljivom pesmom rastužili su sve prisutne, a onda je došlo vreme da se Glogovcu kaže poslednje zbogom. Na ovo kratko putovanje kovčeg su ponele njegove kolege Vojin Ćetković, Nikola Đuričko i Bojan Dimitrijević. Nemi od bola, sa krstom u rukama, išli su Nebojšini sinovi Gavrilo i Miloš, pratila ih je majka Mina Glogovac, i Milica Šćepanović, sa kojom je Nebojša dobio kćerku Sunčicu. - Odlazak Nebojše Glogovca pomerio je zgradu Jugoslovenskog dramskog, ona više nije na svom mestu i teško da će ikada biti. Nakrivila se i Pulska arena. Samo se čelični Pančevački most tiho vratio na svoje mesto. Pod njim mali beli brodić, sa upaljenim svetlima i po danu, on stoji na njemu u tamnom odelu, beloj košulji i drži kormilo... - deo je potresne poruke makedonskog reditelja Slobodana Unkovskog, koju je prethodno, na komemoraciji u prepunoj sali Jugoslovenskog dramskog, pročitao Marko Janketić.

Oproštaj od prerano preminulog velikana našeg teatra počeo je i završio se njegovim monologom Hamleta (poslednje odigrane predstave), posle kojeg je ceo ansambl JDP (pa i kolege iz drugih kuća) izašao na scenu da još jednom pozdravi najsjajniju zvezdu među njima. Publika je, takođe, uz suze i jecaje, ustala da na nogama isprati omiljenog glumca i uz zvuke Arsenove pesme Pamtim samo srećne dane uputila, valjda, najduži i najgromoglasniji aplauz u istoriji ovog teatra...

Foto V.

DanilovPrisutnima se obratila Tamara Vučković, direktorka JDP, kao i reditelj Dejan Mijač, koji se prisetio da ga je upoznao dok je još bio dečačić, vitak, s grguravom kosom, s nesigurnošću i velikim očekivanjima: - Dragi moj Trole, otišao si mlad. Ostaje mi samo da molim Gospoda u kojeg si verovao da nađe tihi kutak u kome ćeš dosanjati svoj san.

O Glogovcu su govorili i Srdan Golubović, Goran Šušljik, Voja Brajović, a video-porukom obratio se Aleksandar Popovski, koji je režirao poslednju Glogovčevu predstavu.

PROČITAJTE JOŠ - NEBOJŠA GLOGOVAC POČIVAĆE PORED MANDE: Zbogom legendo, ostalo je ćutanje U ime glumačke generacije, klasića, od Nebojše se oprostila Nataša Ninković, ističući da se od prvog momenta nije postavljalo pitanje je li pravi, predodređeni, već samo koliko će visoko leteti:- Prostor na sceni činio si dubljim, smislenijim, privilegovanijim. Nesagledivo, nemerljivo, nenadoknadivo je ono što si nam ostavio. Nije fer. Prebrzo, druže moj. Pokazao si kako se ide do kraja, prezire falš i lažni ton... Umeo si istovremeno da budeš i čuvar tradicije i gladan za nečim novim. Nepotkupljiv, tanan, autoritativan. Svoj. Putuj, vojvodo naš, i s mirom budi.

Nebojšin kum, prijatelj i kolega s klase Vojin Ćetković uputio mu je poslednje reči sa scene: - Stari moj, sve mi nedostaje. Dobri moj, u koje nebo da gledam? S kim da delim, kome da kažem. Sam sam, kume moj...