Novi pogled na srpske pisce

Novi pogled na srpske pisce

12.02.2018 13:05, Novosti

Novi pogled na srpske pisce KNjIGE koje predlažem za Mešinu nagradu jednostavno su iskočile između brojnih naslova i nemoći njihovih autora, koji iracionalno i nerealno misle da svako njihovo novo delo treba da bude nagrađeno. Ovo ističe Zoran M. Mandić, čiji izbor, zajedno sa još troje članova Velikog žirija objavljujemo u današnjem broju. SVETLANA ŠEATOVIĆ (Beograd) 1. POVRATAK PRIČI Marko Nedić (Akademska knjiga) 2. EROTSKO U ROMANIMA CRNjANSKOG Jelena Panić Maraš (Službeni glasnik) 3. PREŽIVETI DO SUTRA Grozdana Olujić (SKZ) 4. U OBRUČU Bojana Stojanović Pantović (NB Stefan Prvovenčani) 5. MAPA Gojko Božović (NB Stefan Prvovenčani) KAO vrstan poznavalac srpske proze M. Nedić ukazuje na pluralizam i polimorfnost savremenih srpskih pisaca, od D. Nikolića, S. Selenića, D. Mihailovića do M. Savića, D. Kekanovića i M. Toholja. Odjek burnih devedesetih godina Nedić otkriva u jeziku i poetičkim postupcima 12 odabranih prozaista. Veoma inovativnom studijom J. P. Maraš otvara novi horizont tumačenja klasika srpske književnosti. Erotsko kao književni, filozofski, religijski fenomen u evolutivnom luku Crnjanskog otkriva se kao deo složenog poetičkog postupka ovog pisca. Najnoviji roman G. Olujić čekao je više od 50 godina objavljivanje i sada prateći sudbinu dečaka kome je detinjstvo ukrao rat pred nama je celovita slika o proznim delima ove autorke i njihovoj društvenoj (ne)podobnosti. Mada su novi ratovi iza nas, tek sada se suočavamo sa odjecima Drugog svetskog rata na našim prostorima kao odbrambenim, ali i ideološkim prevratom. Ugrađujući lično iskustvo u lik dečaka Saše Grozdana Olujić je pokazala lično i poetičko jezgro svog opusa. Najnovijom pesničkom knjigom B. S. Pantović, kao vrstan kritičar i poznavalac moderne književnosti, pomera granice u svom poetskom izrazu i uvodi nas u svet iskustva obeleženog vremenom, prostorom i bićem žene. Sedmom pesničkom knjigom G. Božović razvija autentičan pesnički put. Mapa je oblik puta i putovanja u sebe, samospoznanja ličnog bića, sećanja, neodlučnosti u ljudima, i stvari koje nas vode u zemlju čuda natopljenu iskustvima. ZORAN JEREMIĆ (Užice) 1. GORI, GORI, GORI Srđan V. Tešin (Arhipelag) 2. IZ SREĆNE REPUBLIKE Petar Matović (KC Novog Sada) 3. SUNCE OVOG DANA Vladimir Pištalo (Agora) 4. DOLINA PLISTOS Dejan Ilić (NB Stefan Prvovenčani) 5. LUZITANIJA Dejan Atanacković (Besna kobila) KROZ mitologeme savremenosti S. Tešin rekreiranjem brojnih pripovedačkih obrazaca preispituje dramu nesklada jezika i sveta. U širokom acocijativnom luku pesništvo P. Matovića, pored autorefleksivnih elemenata, sadrži čitav niz izrazitih poetičkih činjenica kojima gradi poente duboke, snažne i uznemirujuće perspektive. Pištalova pisma Andriću čine jedinstvenu književnu posvetu ostvarenu složenim žanrovskim amalgamom kojim se u gotovo organsku celinu spajaju niti prošlosti i sadašnjosti. Pesnička knjiga D. Ilića predstavlja svojevrsnu geografiju prisustva, brevijar povlašćenih trenutaka vere u nevidljivi rad vremena i/ili jezika. Romansijerski prvenac D. Atanackovića je uspela književna mistifikacija kojom se otvaraju pitanja predrasuda, obmana i prividnih istina epohe. MILAN R. SIMIĆ (Velika Plana) 1. MAKSIMUM Vida Ognjenović (Arhipelag) 2. SUNCE OVOG DANA Vladimir Pištalo (Agora) 3. IGRE PROLEĆA I SENE Marija Prgomelja (Prometej) 4. IZGLEDAM, DAKLE NISAM Nenad Šaponja (Prometej) 5. UOSTALOM Draško Ređep (Agora, Sajnos) U ROMANU V. Ognjenović čitamo: Ovde se stalno neko ruši, neko ražaluje, neko se precrtava, šalje se u progonstvo anonimnosti. Ništa novo, vunena vremena. A kako se protiv hajke borio Maksimilijan Vajner Maksimum, da li je doživeo pobedu ili poraz? - ostaje zagonetka do poslednjih reči rukopisa. Roman V. Pištala je za sve čitaoce koji, štono kažu, žive književnost. Malo li je? Među junacima kratkih priča M. Prgomelje jeste i sama Književnost. Prisustvo književnosti u književnosti, u pojedinim pričama, daje zbirci posebnost koja je izražena u otvorenoj i iznuđenoj mogućnosti čitalačkog domaštavanja. Od zbirki pesama izdvaja se rukopis N. Šaponje. Pamtimo pročitano: Prolazim pored ogledala/koja mogu da jedu biće./Trudim se/da ih ne primetim/Trudim se/da ne primetim sebe u drugom. Dnevnik koji možemo čitati i kao esej, potpisuje D. Ređep, dobropoznavalac svekulture. Dnevnik! Nikada ne možete predvideti šta će se sve u njemu naći, veli Ređep sve čikajući nas. Na naslovnoj strani diptih Miroljuba Đokovića Tikala: U nestvarnosti igre javlja se nadstvarnost suštine. I ove reči nazivnice likovnog rada kao da prekrivaju sve ove izdvojene književne svetove. ZORAN M. MANDIĆ (Apatin) 1. ANDRIĆ, CRNjANSKI, PEKIĆ Milan Orlić (Mali Nemo) 2. IZGLEDAM, DAKLE NISAM Nenad Šaponja (Prometej) 3. MAPA Gojko Božović (NB Stefan Prvovenčani) 4. VEČERNjI DORUČAK Saša Radonjić (Solaris) 5. SVETLOST BUDUĆEG DANA Radmilo Đurović (Prosveta) U SVOJOJ studiji M. Orlić suvereno znalački analizira pripovedne strukture srpskog (post)modernističkog romana: dekonstrukcije pripovednog subjekta i rekonstrukcije figure pripovedača. On to, na volšeban i književno zavodnički način, čini u rangu doktora književnosti i na visokom nivou univerzitetskog profesora tog domena. N. Šaponja u filozofičnoj lirici traga za razlozima u kojima jesmo slični onima u kojima nismo. U izvesnom smilu u njegovim stihovima, naročiti iz pesme Izgleda, dakle nisam, oseća se duh potrage za identitetom, koji i pisca i čitaoca mami šarmom svoje tajne. G. Božović u svom lirskom atlasu crta i piše Mapu na kojoj se odvijaju, gotovo kolumbovski pravci putovanja u noć, niz padinu, kroz svetla razloga samoće u kojoj čovek žudi za novim životom. Na meniju S. Radonjića, pomalo intrigantne i poviše provokativne poetske ikebane, roje se priče i dnevničke beleške, iz kojih probija glas o uzaludnom i uzaludnog aranžiranja nijansi belog i crnog. R. Đurović peva o vetrovima koji isplovljavaju iz luka naših očiju i jezde kroz istorije predela gde su nekad besneli požar i sujeta. Na tren on nam, kao malim bojažljivim bićima poklanja otkrića iz svakodnevice pune ničeg.