Narodni muzej: Sjaj nasleđa kroz 500.000 godina

Narodni muzej: Sjaj nasleđa kroz 500.000 godina

13.01.2018 01:05, Novosti

Narodni muzej: Sjaj nasleđa kroz 500.000 godina NARODNI muzej ima tu privilegiju što može, od praistorije do današnjih dana, da prati kulturni razvoj našeg ukupnog tla i predstavi ono što čini samu suštinu našeg kulturnog nasleđa. Ovo u razgovoru za naš list kaže direktorka Bojana Borić Brešković, kojoj je, uz privilegiju da bude na čelu ove kulturne institucije, pripao zadatak i da je provede kroz dugo čekanu obnovu matične zgrade na Trgu republike. Izvesno je već, da će taj posao, koji je tokom poslednjih 15 godina poprimao i kafkijanske dimenzije, biti okončan, kao i da će 28. juna biti otvorena stalna postavka. PROČITAJTE JOŠ: Spremaju mjuzikl o Slobi i Miri * Kako smo došli u situaciju da zgrada Narodnog muzeja bude zatvorena čak deceniju i po? - Godinama su ljudi iz profesije ukazivali na sve probleme vezane za delatnost Narodnog muzeja, ali je tek sada došao trenutak kada su političari shvatili da je struka, uslovno rečeno, u jednakoj ravni sa politikom - objašnjava Bojana Borić Brešković. - Važne odluke za našu kulturu, ne bi trebalo da budu samo pitanje politike, jer od njih zavisi razvoj naroda, njegov uspon, kontinuitet državnosti... Kultura je bitan element našeg nacionalnog pamćenja, deo obrazovanja generacija, naročito onih koje od 2003. nisu bile u prilici da vide našu stalnu postavku. Neophodno je da kroz Narodni muzej, najstariju nacionalnu instituciju, ustanovljenu još 1844. pod imenom Muzeum Serbski, postavimo osnovu i da preko muzejskih vrednosti sagledamo naše početke, postojanje, istoriju, što će nam pružiti putokaz za budućnost. * Naš muzej čuva tragove ljudskog postojanja na ovim prostorima stare i pola miliona godina... - Kultura ovog tla je veoma plodna, a najstariji tragovi sežu do paleolita. Pre svega tu je svetski poznata kultura Lepenskog vira, a od tada u kontinuitetu, različite strukture, naselja, govore o potrebi da se ovaj prostor prepozna kao mesto za život. * Šta će se sve iz bogate riznice kulturnog blaga naći u stalnoj postavci?VIDLjIVA I NEVIDLjIVA DELATNOST - TO što je zgrada bila zatvorena ni na koji način nije značilo da Narodni muzej nije radio, jer je imao mnogobrojne druge obaveze, nevidljive za javnost, koje podrazumevaju pribavljanje, čuvanje i obradu materijala, a pored toga konzervaciju i restauraciju baštine koja pripada državi - objašnjava sagovornica. - Nijedan muzej nije vlasnik, već je Republika Srbija ta kojoj pripada sveukupno nasleđe. Sve ove godine imali smo i izložbenu delatnost uz izuzetnu saradnju sa Domom vojske i SANU, a svaka naša izložba bila je vidljiva i u drugim sredinama u Srbiji. Organizovali smo i izložbe u inostranstvu i izlazili u susret zahtevima za pozajmice, koje su bile izuzetno reprezentativni deo stranih postavki. - Među najvrednijim eksponatima koji će biti zastupljeni, uz pomenuti Lepenski vir, su i oni antički - kameja iz Kusatka, ili “Beogradska kameja”, portret Konstantina Velikog. Hronološki, potom imamo naše prebogato srednjovekovno nasleđe, da pomenemo samo Teodorin prsten, mnogobrojne freske, predmete... Kuriozitet koji se ranije nije mogao videti na stalnoj postavci je da ćemo predstaviti svakodnevni život u srednjovekovnom gradu. Naročito želimo da naglasimo Novo brdo, kao bitno za prepoznavanje upravo tog doba naše nacionalne istorije. U periodu koji će predstaviti 18. i 19. vek, biće zastupljena vrhunska dela svih naših značajnih umetnika, a u umetnosti 20. veka nezaobilazni su Nadežda Petrović i naši impresionisti. Prvi put posle mnogo decenija biće izložena i reperna dela kojim raspolažemo u zbirci strane umetnosti, a nastala su u periodu od 14. do 20.

veka. * Narodni muzej će u novoj zgradi, kažete, funkcionisati kao moderna istitucija. Šta pod tim podrazumevate? - Muzej će imati kompletnu, potpuno savremenu infrastrukturu. Za funkcionisanje muzeja neophodno je imati dobre uslove za čuvanje kulturnih dobara, njihovu kontrolu. To su mnogobrojni elementi inženjerskog karaktera, sistemi koji su sada uvedeni u Narodni muzej, što je možda nevidljivi aspekt. Ono što je vidljivo jeste sve što čini stalnu postavku, kako bi ona bila atraktivna, prepoznatljiva i jasna posetiocu. Muzej 21. veka podrazumeva, pored čuvanja i izlaganja u najadekvatnijim uslovima, nešto mnogo više, da aktivno bude uključen u dnevni i društveni život. Razvijaćemo zato programe za posetioce različitih interesovanja i uzrasta. Neće svi biti upućeni samo na jednu vrstu sadržaja, već će moći da biraju kako žele da provedu vreme u muzeju. * Da li je otvaranje obnovljene zgrade zgodan trenutak da se razmišlja o još jednom izložbenom prostoru? - Raspolažemo velikim brojem izuzetnih eksponata, koji neće moći da se nađu u stalnoj postavci. To nam, s druge strane, daje priliku da priređujemo i povremene izložbe, kako bismo iz drugog ugla posmatrali kolekcije, tematizovali ih. Mi ćemo u zgradi na Trgu republike imati veliku salu, koja je predviđena u te svrhe, ali možemo da postignemo i mnogo više. U Beogradu su nam dostupni prostori institucija sa kojima smo i do sada imali odličnu saradnju, a da ne govorimo o Srbiji. PROČITAJTE JOŠ: Opera Karmen u novoj verziji - protiv nasilja nad ženama * Beogradski Narodni muzej je i krovna institucija za ostale Narodne muzeje u zemlji, šta će u tom smislu moći da ponudi? - Nastavićemo da pružamo sve vrste logističke podrške kolegama iz drugih muzeja. U obnovljenoj zgradi imaćemo i dobro opremljen centar za konzervaciju i restauraciju, pa ćemo i tu biti od koristi. Najbolji način je da im budemo vetar u leđa, jačajući kapacitete samih tih institucija. Muzeji su već dobro umreženi, iako to nije formalizovano, osim manifestacijom “Muzeji Srbije, od deset do deset”. Digitalizacija je, drugi, odličan primer kako se može pomoći, jer takvim umrežavanjem možemo steći kompletan uvid šta čini ukupnu baštinu Srbije. * Kada se Narodni muzej vrati na kulturnu mapu, gde će biti njegovo mesto u kontekstu sličnih evropskih institucija? - Razlika u odnosu na vodeće evropske muzeje, Britanski ili Luvr, je ta što je sve što se ovde čuva sa našeg prostora. Mi predstavljamo razvoj kulture na ovoj teritoriji i to nam je prednost. U tom kontekstu, ne možemo da kažemo da smo u bilo kom delu ispod, jer je naše izuzetno nasleđe ukupni deo evropske istorije i baštine. U martu, u italijanskoj “Akvileji”, izložićemo deo naše antičke zbirke, nasleđa koje nas povezuje sa Evropom. Mnogo toga izuzetnog je poniklo upravo kod nas. Ono čime se ponosimo posebno je izuzetna zbirka jugoslovenske umetnosti 20. veka, sa čijim bogatstvom ne mogu da se mere muzejske institucije u okruženju. * Možete li da otkrijete neke detalje vezane za čin svečanog otvaranja? - Mi smo Narodni muzej i sam taj čin treba da bude reprezentativan, skroman i umeren.