Oaze zanosa i boli

Oaze zanosa i boli

12.01.2018 19:05, Novosti

Oaze zanosa i boli PESNIKINjA i pripovedač Emsura Hamzić napravila je iskorak i odlučila da se potpiše i kao priređivač jedne knjige i to o sevdalinkama. Knjiga U đul bašti, koju je objavio Službeni glasnik, nastajala je, kaže, celi njen život. - Odrasla sam u sredini, ali i u vremenu, kada je sevdalinka bila prisutna i u medijima i u svakodnevnom životu mnogo više - kaže Emsura Hamzić. - Normalno je da u okolnostima gde svaki drugi čovek nosi u sebi najmanje po jednu knjigu o sevdalinkama, nemate potrebu da o tome pišete. Međutim, posle uragana koji je porušio i naše živote i prave vrednosti, javila se svest o tome da je zavladala oseka dobrih i vrednih stvari, te sam sve češće počela da razmišljam, ali i kazujem i praktikujem ove oaze melemne energije za povređene duše... Sve je počelo kad je Hamzićeva, pre nekoliko godina, dobila poziv da održi predavanje o sevdalinkama na manifestaciji Brankovo kolo. Od tog materijala je nastala knjiga U đul bašti. - Sevdalinka je, prevashodno, ljubavna pesma. Dominantan je motiv ljubavi, kao veoma razuđen, jer podrazumeva osećanja, od ushićenja, sreće i zanosa, preko tihe patnje i melanholije, pa sve do očaja i boli, koji su ponekad tako snažni, da aktere teraju i u smrt! PROČITAJTE JOŠ - Vojvođanske priče: Pesma s felerom - na uvce Potom, tu su motivi koji se prepliću sa dominantnim, pre svega - prirode. Teško je naći sevdalinku u kojoj ne mirišu đuli i zumbuli, beharli grane i šimširi, ili ne žubori voda reke, potoka ili šadrvana. Prepliću se i toponimi - imena gradova, reka, planina - kaže naša sagovornica. Sevdah je, dodaje, svojevrsno pevanje boli, emocija patnje, izliv tuge: - Ljubav je lepeza različitih osećanja, a u vremenu kad su nastajale sevdalinke, nije bilo lako ni videti, a kamoli razgovarati sa voljenim bićem - objašnjava Hamzićeva. - Onda je logično da je čežnja zaljubljenog momka ili devojke bila tolika da su osećali bol i tugu, a katkad i očaj! To je, konačno i vreme ugovorenih brakova, i tada je skoro svaka ljubav bila - nemoguća ljubav! Pod uticajem sevdalinki nastajale su pesme Jovana Ilića, Đure Jakšića, Alekse Šantića, Jovana Jovanovića Zmaja, Branka Radičevića. A, da li su i koliko uticale na Emsurino stvaralaštvo, pesnikinja kaže: - Ispostavlja se da jesu. Suština sevdaha, svojevrsna nostalgija bića, žal za mladost, tiha patnja, a sve to i bez konkretnog razloga i povoda, bili su već deo moga bića, koje ih je upilo i baštinilo. Neke pesme za koje i najupućeniji misle da su narodne, nastale su iz pera poznatih pesnika ili kompozitora. PROČITAJTE JOŠ - Emina, pesma koja živi i koja spaja - Pesmu Kraj tanana šadrvana, pod naslovom Azra, napisao je nemački pesnik Hajnrih Hajne, a preveo Aleksa Šantić. I Šantić ima nekoliko pevanih pesama - kaže Emsura. - Najpoznatija je, svakako, Emina, ali tu su i Bulbul pjeva okolo Mostara, Što te nema. Njegov sugrađanin, Mostarac, pesnik Osman Đikić napisao je pesmu Đaurko mila. Osim ove melanholične i umilne pesme, napisao je i Đela Fato, đela zlato, te pesmu punu erotskog naboja Ašik ostah na te oči, na te dvije tamne noći. I Branko Radičević ima više pevanih pesama na tragu sevdalinke, a najpoznatija je, svakako, Gde si dušo, gde si rano. DRAGOCENI SAKUPLjAČI ZNAČAJAN deo knjige posvećen je Pljevljaku Hamdiji Šahinpašiću. On je veći deo života sakupljao sevdalinke, a posebno pesme nastale u Sandžaku. - Simpatično je posebno to što se Hamdija nije ustručavao da već u kasnim sedamdesetim godinama peva sevdalinke, sam sebe prateći na tamburici. Ali, greh je izostaviti imena mnoštva ljudi koji su bilo pamtili, doprineli očuvanju ovih dragulja narodnog stvaralaštva. Pomenuću samo nekoliko: Sofka Nikolić, Nada Mamula, Safet Isović, Zaim Imamović, Ksenija Cicvarić, Himzo Polovina...