Malme - grad muzeja i ribara (FOTO)

Malme - grad muzeja i ribara (FOTO)

15.11.2017 01:05, Novosti

Malme - grad muzeja i ribara (FOTO) Od aerodroma u Kopenhagenu do Malmea, kuda smo se zaputili tog vetrovitog jesenjeg dana, ima oko tridesetak kilometara. Put je besprekoran, gužve nema, a pravo iznenađenje dogodilo se na policijskom punktu kad smo zagazili na švedsku teritoriju. U autobus je ušao stasiti mladić i rekao na tečnom srpskom: „Dobar dan, pokažite pasoše!“ Kontrola je bila rutinska, mada je brzo i pažljivo zagledao čas u pasoše, čas u naša lica. PROČITAJTE JOŠ: Do Koloseuma kroz mala vrata Preko Eresundskog moreuza grabimo ka Malmeu koji je počeo da se razvija još u 14. veku, najviše zahvaljujući ribarima. Danas je to grad muzeja i ribara, u kojem živi oko 320.000 stanovnika i u kojem se govori čak 150 jezika! U velikoj luci ribe ima u izobilju, a na svakom koraku se mogu videti građevine koje traju vekovima. Oba mora, Baltičko i Severno, ne oskudevaju u ribama, posebno u haringama koje su pronele slavu Malmea i cele Švedske.

PROČITAJTE JOŠ: Srpska Sveta gora i za avanturiste (Foto) Gde god da se nađete u ovom gradu, na krajnjem jugu Švedske, dočekaće vas stare građevine, iako u novom delu ima i neobičnih oblakodera. Postoje ulice, ispresecane kanalima i mostovima, u kojima se prepliću stare zgrade od crvene cigle i moderne građevine od stakla i aluminijuma. Svi vrte pedale Listajući letopis Malmea dolazimo do saznanja da najstariji podaci o statusu grada potiču iz 1353. godine, a da se na ovim prostorima naselje nalazilo još u 12. veku kada se zvalo Trijangeln. U 15. veku to je bio jedan od najvećih švedskih gradova u kojem je živelo oko 5.000 stanovnika. Jug Švedske nekada je pripadao danskoj, pa je Malme bio drugi po veličini grad ove zemlje. Ona ga je, ipak, izgubila davne 1658. i nikada ga više nije povratila, iako je zbog toga ratovala. U nekim kasnijim periodima važio je za tipičan radnički grad.

PROČITAJTE JOŠ: Anine dogodine pred turistima Prostrane ulice imaju dobro obeležene biciklističke staze. Kao i u drugim skandinavskim zemljama, i ovde je bicikl najvažnije prevozno sredstvo. Ko kakav automobil ima, to Šveđane ne zanima. Ne zanima ih ni kakav ko bicikl vozi. Svako se snalazi kako zna i ume, a od svega je najvažnije da se što pre prevezete od kuće do posla i nazad, ili do obdaništa da biste preuzeli decu. Svi voze prilično brzo i veoma su nervozni ako se, kao pešak, nađete na biciklističkoj stazi. Odmah shvate da ste stranac. Voze po kiši, vetru, snegu, hladnoći. Ako kiša pada jače, decu ogrnu kabanicama i biciklima samo jure ulicama. Centar grada najbolje je razgledati pešice, mada može i biciklom ili iz broda koji krstari kanalima. Fasade zgrada i kuća su ofarbane i sređene, a kazne za sva eventualna nesanirana oštećenja prilično su visoke. Glavna železnička stanica je pravo remek delo. Sagrađena je od crvene cigle, unutrašnjost je kao pre mnogo decenija, a mnoštvo restorana ulivaju sigurnost da nikada nećete ostati gladni. Posebna atrakcija u jednoj od ulica je apoteka „Lav“, smeštena u palati Teš. Ima starinski izlog i potpuno očuvan muzej farmacije iz 1898. godine. Police, veliki luster, tavanica i nameštaj isti su kao i pre 119 godina. U glavnoj ulici je takođe veliki broj restorana. Ako je dan sunčan, Šveđani se tiskaju u osunčanim delovima kafića, jer ako im išta nedostaje onda su to dani puni sunca. Žive opušteno i komotno, ne zanima ih kako je ko obučen, koliko zarađuje, ne teže luksuzu, ne rasipaju se novcem. Kad god su u prilici, hrle u toplije krajeve, jer klima ovde nije surova, ali imaju mnogo kiše i vetra. Petak veče je vreme za sedenje u restoranima, kada se pije pivo, kafa i topla čokolada. Piće je skupo, tako da se nabavlja na brodovima u nekoj od danskih pomorskih luka. Vikend je rezervisan za porodicu, prijatelje, za odlazak u prirodu, a ostalim danima posle šest uveče radnje su zatvorene, a na ulicama možete da sretnete, na biciklu naravno, samo one koji se vraćaju sa posla ili su se nekud ciljano uputili. Galerije, pozorišta, trgovi... Kojom god ulicom Malmea da krenete videćete neki od dvadesetak muzeja, katedrale, crkve, kružnu tvrđavu koja je nekad bila zatvor. Ima grad i stotinak malih i velikih galerija, desetine pozorišta, veliku biblioteku, operu, muzej čokolade i jednu od najvećih izložbenih dvorana savremene umetnosti. Prošetajte i do Modernog muzeja u kojem je smešten deo eksponata Muzeja moderne umetnosti iz Stokholma. Omiljeno odredište turista je Veliki trg, poznatiji i kao glavni gradski trg iz 1538. sa fontanom i Gradskom kućom, sagrađenom 1546. godine. Na njemu je i statua kralja Karla Desetog Gustava Švedskog. Od tada pa do danas on važi za najveći skandinavski trg. Postoji u Malmeu i Mali trg kojeg još nazivaju Lila Torg, glavno stecište zabave, sa kafićima, restoranima i noćnim životom. Mnoge građevine su podignute između 1600. i 1800. godine, pa je sasvim razumljivo što su one najčešće u objektivu turista. Bili smo i na dve pijace u centru grada. Na jednoj se prodaje voće, pristiglo iz svih delova sveta, a na drugoj cveće. Kud god da se okrenete, samo bicikli. Vrte Šveđani pedale, zvoncetom upozoravaju da ste zakoračili na njihovu stazu, kišu kao i da ne primećuju. Uopšte im ne smeta. Sa biciklom možete i u voz – vrata na koja ulazite su vidno obeležena. Na voz ne morate da žurite, jer stiže na svih pet ili deset minuta. Videli smo i vozove „dabl deker“. Putnika uvek ima, ali zato nema gužvi, ni galame. Šveđani su nasmejani, rasterećeni, kao da nikakvih briga nemaju. Prosto da im čovek zavidi na toj opuštenosti. Svi govore engleski, spremni su da vam pomognu ako se sa planom grada ne snalazite baš najbolje. Izuzetno cene svoju valutu, švedsku krunu, kao i svoj jezik. U menjačnicama, prilikom promene evra u krune, zaračunaće vam proviziju od pet evra na bilo koju sumu, pa je najbolje da se u promeni valute udružite bar sa još četiri prijatelja jer ćete onda za konverziju dati samo evro! Plan grada vam možda i neće trebati, jer su sve ulice dobro obeležene i sve vode ka nekom od kanala. Ako biste do novog dela Malmea, do onog „uvijenog“ oblakodera, bez problema ćete stići pešice. Kako god da idete, uživaćete, jer Malme ima dosta toga da ponudi. SRBA IMA SVUDA U Švedskoj živi oko 150.000 Srba, mada brojke nisu precizne. Posle Finaca, naši su najbrojniji u ovoj zemlji. Iz bivše „juge“ u Malme se svojevremeno doselilo oko 15.000 ljudi. Sada je već stasala druga, pa i treća generacija. Srba ima svuda u Švedskoj, tako da smo ih sreli i u Helsingoru, na severoistoku Sjaelenda, gde je renesansni dvorac Kronborg. Na različitim su poslovima – od kuvara, konobara do građevinaca i inženjera elektronike. Mnogi rade i u domovima za stare, jer je to ovde traženo i dobro plaćeno zanimanje. NAJDUŽI MOST-TUNEL Malme je putem i prugom povezan sa Kopenhagenom. Otvaranjem modernog mosta sa četiri trake i železničkog saobraćaja sa dva koloseka, preko Eresundskog moreuza, u dužini od osam kilometara, iz jedne u drugu državu stiže se za oko pola sata. Deo pruge i puta idu ispod mora. To je najduži kombinovani most-tunel takve vrste u Evropi i najduži je most na svetu koji prelazi državnu granicu. Reč je o građevini koja je od velikog značaja za obe zemlje, posebno zbog turizma i transporta robe.