Čvrste spone Njegoša i srpstva

Čvrste spone Njegoša i srpstva

13.11.2017 21:05, Novosti

Čvrste spone Njegoša i srpstva NA dan rođenja pisca, vladike i vladara Petra Drugog Petrovića Njegoša (1813 - 1851) u ponedeljak je u Svečanoj sali Matice srpske u Novom Sadu održan naučni skup Knjige o Njegošu povodom 170 godina od prvog izdanja Gorskog vijenca, Vukovog prevoda Novog zavjeta, Brankovih Pesama i Daničićevog Rata za srpski jezik i pravopis. Ističući veliki značaj 1847. godine za srpsku duhovnost, jezik, književnost i kulturu, skup je priredio Njegošev odbor Matice srpske, čiji je predsednik od osnivanja 2006. godine, mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije. Da je Njegoš najveća tema srpske književnosti i kulture i da jedno bez drugog ne može, ukazao je predsednik Matice srpske profesor Dragan Stanić.

Pročitajte još - Vaskrsao Njegoš u 14 crkava - Zaludan je napor da se pocepa ono što se pocepati ne može. Njegoševstvo i Srpstvo čvrsto su povezani, a onaj ko bi pokušao da to nebrigom i nasiljem odvoji, taj sasvim sigurno srpskoj kulturi ne pripada - kazao je Stanić i podsetio na povezanost Njegoševu sa Maticom srpskom. Prvi kritički napisi o piscu nastali su upravo u Matičinom Letopisu - urednik tog časopisa Teodor Pavlović napisao je 1834. godine tekst povodom Njegoševog prvenca Pustinjak cetinjski. U danas jednom od najstarijih časopisa u Evropi, između ostalog, objavljena je 1837. godine posmrtna oda Nadlažnij znak pameti prahu narodoljupca, koju je Njegoš napisao povodom smrti Lukijana Mušickog. U pozdravnoj besedi vladika bački Irinej rekao je da je Njegoš vaistinu jedinstven u svom stvaralaštvu, nevelikom po obimu, a prevelikom po vrednosti.

Pročitajte još - Njegoš pisao po obrazu svog naroda - Nije puka slučajnost to što su knjige o Njegošu pisali oni najbolji - od svetog vladike Nikolaja i Ive Andrića do Isidore Sekulić, Anice Savić Rebac i drugih - besedio je vladika Irinej. Akademik i potpredsednik Njegoševog odbora, Miro Vuksanović kazao je da je od Njegoševe smrti objavljeno više od četiri stotine posebnih izdanja o pesniku Luče mikrokozme, njegovom ukupnom delu i uzvišenom životu, računajući pritom i rečnike i tumačenja i knjige u više izdanja. - I pored toga, Njegoš još nije izučen kako zaslužuje, ali jeste krivotvoren kako ne zaslužuje, naročito u poslednjih nekoliko godina koje će, inače, biti zabeležene kao vreme u kojem su po tuđoj volji osporavane i do sramotnosti kuđene osnovne srpske vrednosti, nacionalne, verske, kulturne, književne i jezičke - rekao je Vuksanović. STO FORINTI ZA UČLANjENjE GODINE 1845. uplativši prilog od 100 forinti, Njegoš je postao član Matice srpske. O tome je na zasedanju Matičinom 5. januara 1846. izvestio sekretar te ustanove Teodor Pavlović. Zauzvrat, Njegoš je Biblioteci Matice srpske darovao prvi primerak Luče mikrokozme i pet knjiga Gorskog vijenca. U Matici je i smrt pisca (1851) dostojno ožaljena.