Poslednja prestonica Brankovića

Poslednja prestonica Brankovića

04.10.2017 19:05, Novosti

Poslednja prestonica Brankovića Obedska bara u Sremu dobila je ime po manastiru Obed, zadužbini srpske despotice Angeline, žene slepog despota Stefana Brankovića. Legenda kaže da je manastirska crkva bila napravljena od drveta broda, kojim je Angelina sa sinovima Đorđem i Jovanom doplovila iz Budima u poslednju srpsku srednjevekovnu prestonicu Kupinik - tvrđavu u Obedskoj bari, na kraju današnjeg sela Kupinova. Na mestu manastira Obed se do 1926. godine nalazila crkva brvnara, kraj srednjovekovnih nadgrobnih spomenika duboko utonulih u zemlju. Paradoksalno, ni tvrđava ni manastirište nikad nisu arheološki istraživani. - Kad je 1459. palo Smederevo i despotovina Srbija nestala kao država, tvrđava Kupinik je postao rezidencija srpskih despota i prestonica nacije, centar oko koga se okupljalo plemstvo, sveštenstvo i narod - kaže arheolog Petar Odobašić iz Turističkog info-centra u Kupinovu. Kupinik se u mletačkim arhivima nazivao prestonicom Južne Ugarske kojom vladaju raški despoti. Najpoznatiji je bio Zmaj Ognjeni Vuk, unuk despota Đurđa, koji je upadajući duboko u Srbiju spasavao stotine hiljada Srba od ropstva, prevodeći ih u Kupinik i naseljavajući duž rečne granice u Sremu i Banatu. Ugarski vladari su davali privilegije Srbima, jer bili graničari Zapada i krvlju plaćali svoju samoupravu. Kad je Zmaj Ognjeni Vuk umro bez muškog potomstva, došlo je do pometnje među Srbima. Tada je ugarski kralj pronašao poslednje Brankoviće i doveo ih u Kupinik. - Matija Korvin je bio svestan da su svetorodni Brankovići jedini autoritet za Srbe - kaže Odobašić. - Nove srpske despote našao je među unucima despota Đurđa, sinovima despota Stefana Slepog. Oni su sanjali o oslobođenju otadžbine Srbije, iako je nikad nisu ni videli, jer su odrasli u utvrđenom gradu Beogradu u italijanskoj pokrajini Furlaniji. Ugarski kralj je Đorđa Brankovića priznao za srpskog despota, a ovaj je preuzeo obavezu da izdržava i predvodi odred banderij od 1.000 profesionalnih ratnika. Novi vladar naroda u egzilu je s majkom Angelinom i bratom Jovanom stigao 15. februara 1486. u prestoni Kupinik, noseći očeve mošti koje je položio u dvorsku Crkvu svetog apostola Luke, zadužbinu despota Đurđa, koja i danas stoji u Kupinovu. SREMSKA SVETICA Mitropolit Maksim Branković je umro u svom manastiru 1516. gde je i sahranjen uz oca i brata. Mati Angelina je nadživela muža i oba sina i umrla nekoliko meseci kasnije. Mošti svetih despota Brankovića čuvane su u Krušedolu do 1716. kada su ih Turci bežeći posle bitke kod Petrovaradina, izlomili i spalili. Svetiteljski kult mati Angeline je i danas veoma snažan u Sremu. Despotica Angelina, koja se kasnije zamonašila i proglašena sveticom, naredila je tada da se od broda kojim su poslednji Brankovići doplovili u Kupinik, napravi crkva kao znak zaveta da neće pobeći i izneveriti svoj narod. Tako je začet manastir Obed iz koga je potekla ideja o Fruškogorskoj svetoj gori koja će očuvati srpsku baštinu. Dalekovidi despot Đorđe je brzo uvideo da se preostalo srpsko plemstvo brzo meša s ugarskim i gubi ulogu zaštitnika tradicije. Shvatio je da se identitet ne može sačuvati mačem pa je odbacio znake vladarskog dostojanstva, zamonašio se i kao kaluđer Maksim otišao u manastir Obed. Time je počela epoha u kojoj je Srpska pravoslavna crkva u egzilu postala čuvar nacionalne baštine i ideje o vaskrsu Srbije. Ostatak života monah Maksim je proveo kao diplomata i prosvetitelj, a na despotskom tronu ga je nasledio brat Jovan, hrabar i energičan čovek. Bio je jedan od glavnih zapovednika na južnoj ugarskoj granici, ali iznuren ratovanjem, 1502. godine je umro bez naslednika i sa njim praktično nestaju srpski despoti. Jeromonah Maksim i njegova majka monahinja Angelina otišli su u Vlašku gde su učinili velike diplomatske usluge vojvodi Radulu. On je u znak zahvalnosti postavio Maksima za mitropolita beogradsko-sremskog, a ovaj je odmah pozvao štampara Makarija da štampa bogoslužbene knjige u Trgovištu. Time je počela vekovna bitka za očuvanje srpskog jezika. Kad nije bio angažovan u diplomatskim misijama Maksim je boravio uz majku Angelinu u Obedu, gde su započeli svoj poslednji podvig, podizanje dva manastira kod Krušedola, kojima je utemeljena Fruškogorska sveta gora. * Zabranjeno preuzimanje fotografija bez saglasnosti redakcije Večernjih Novosti