Počeo 84. Vukov sabor: Slava velikanu i učitelju Stefanu

Počeo 84. Vukov sabor: Slava velikanu i učitelju Stefanu

12.09.2017 01:05, Novosti

Počeo 84. Vukov sabor: Slava velikanu i učitelju Stefanu Loznica - Manifestacije 84. Vukovog sabora počele su večeras u Vukovom domu kulture u Loznici. Otvarajući svetkovine u čast oca naše pismenosti i kulture, na značaj njegovog i dela njegovih sledbenikaukazao je Vladan Vukovsavljević, ministar kulture i informisanja u Vladi Srbije. U ime domaćina „saboraše“ je pozdravio Vidoje Petrović, gradonačelnik Loznice. - Ljudi poput slavnog Vuka bili su ne samo prosvetitelji, već rodoljubi, humanisti, državotvorci , koji su dali primer kako valja ljubiti Srbiju i sav naš naš rod ma gde god on bio, čuvajući duhovne prostore kao nešto što niko i ničim ne može da omeđi –rekao je Petrović. PROČITAJTE JOŠ: Saborom slavimo Vuka Na sceni ovdašnjeg Doma kulture nastupio je glumac Ivan Bekjarev, a potom je priređen koncert Bojane i Nikole Pekovića sa orkestrom. Ispred Vukovog doma kulture, organizovan je susret sredina u kojima je Vuk živeo i stvarao. - Želeli smo da saborno, sa ljudima iz mesta u kojima je Vuk živeo i stvarao od Trnoše do Beča, prođemo kroz njegov bogat život i genijalno stvaralaštvo koje je zadivilo svet-kaže Vidoje Petrović, gradonačelnik Loznice.-Svi sadržaji saborovanja su i afirmacija i našeg kulturno blaga i podstrek na nova, velika dela za naš rod i našu zemlju. Slaveći Vuka, posebnu pažnju ove godine posvećujemo Filipu Višnjiću, srpskom Homeru, ali i Petru Kočiću u godini kada rod obeležava jubilej- 140 godina od njegovog rođenja.

PROČITAJTE JOŠ: Vukosavljević: Jezik je najveće blago Veliki događaj, koji se poklopio sa saborovanjem je kanonizacija arhimandrita tronoškog Stefana Jovanovića, prvog Vukovog učitelja, rodoljuba, borca za rod i otadžbinu, koji je 1799. U Zvorniku, postradao kad je otišao da moli za hranu za svoj narod, kako bi preživeo glad. Svečanosti Vukovog sabora nastavljaju se u utorak u Stalnoj postavci slika Miće Popovića i Vere Popović Božičković, gde će biti predstavljena izdavačka delatnost Matice srpske, kao i koncertom KUD Karadžić iz Loznice, osnovanog davne 1850. godine, u Vukovom domu kulture. Programi se nastavljaju do nedelje kada je završna svečanost u Tršiću, na letnjoj pozornici kraj Žeravije. - Ponosni smo što je Vukov sabor, ustanovljen davne 1933. godine, poslednjih 13 godina doživeo renesansu, utoliko pre što je prvih godina prošlog veka, bez obzira što je reč o najvećoj i najstarijoj kulturnoj manifestaciji kod Srba, bio sveden na lokalni nivo-kaže gradonačelnik Petrović.-Obnovili smo pre 10 godina Vukovu spomen kuću, kojoj je pretilo obrušavanje, napravili smo sadržaje u Tršiću za ponos svetskoj kulturi kao što su oni poput Muzeja jezika i pisma i Kuće pisaca, izgradili smo, uz pomoć države, Višenamenski centar.

Tršić je, sada, s pravom, kulturna prestonica Srba ma gde oni živeli i radili i želimo da se svi koji, ovde dođu, osećaju, zaista, kao svoji na svome.

VUKOSAVLjEVIĆ: SUSRET VUKA I DOSITEJA Danas kad se setimo Vuka Karadžića, treba da se setimo Jevte Savića Čotrića u simboličkom smislu, jer je on taj koji je oca naše pismenosti i kulture naučio da čita i piše, rekao je Vladan Vukosavljević na otvranju 84 Vukovog sabora u Loznici. - Malenog Vuka, rođenog u siromašnoj porodici, koji je dobio ime koje je dobio, da bi ga štitilo, po verovanju našeg naroda, i ne samo našeg naroda, to je u antropologiji poznata stvar-naglasio je ministar.-Dobio je ime moćne i sposobne životinje, koje je trebalo da ga štiti od raznih ala i sandžama. Možda ga nije zaštitilo.

Vuk je kuburio sa zdravljem, ali sa pameću, na svu sreću, nije.

Tako je Vuk krenuo na raširene i razboorene staze sudbine. Od svog rodnog mesta Tršića, po Vukosavljevićevim rečima, „Vuk je došao u negotinsku krajinu i u manastir Tronoša, došao je do Sremskih Karlovaca, bio je Petrinji, gde je učio nemački jezik“. -Potom je došao u Beograd, gde je sureo Dositeja Obradovića-kazao je ministar.-Taj susret Vuka i Dositeja, u simboličnom smislu,bio je jedan od velikih susreta naše kulture. Na stubovima tog susreta srpska kultura počiva i dan danas.